Protiv imperijalističkog rata u Ukrajini!

"Ne pada sneg da prekrije breg, nego da svaka zver pokaže svoj trag." Tako i imperijalistički ratovi otkrivaju ko su sve čankolizi neke imperijalističke ili kompradorske buržoazije koji se kriju iza levičarenja, a ko su ljudi koji prema imperijalizmu i ratu zauzimaju stav koji je u objektivnom interesu celokupne svetske ratničke klase, uključujući i radnike na svim zaraćenim stranama.

Trenutni rat u Ukrajini jeste imperijalistički rat, sukob između dve imperijalističke sile oko geopolitičkog položaja i teritorije za pljačku. Radnička klasa nema nikakvog interesa u podržavaju bilo NATO-vog imperijalizma i njegovog satelitskog profašističkog režima u Kijevu, bilo kriminalne oligarhije iza Putinovog režima u Rusiji.

Ruska invazija na Ukrajinu nije "ničim izazvana", već je itekako isprovocirana postepenim približavanjem NATO-a Rusiji preko uspostave marionetskih režima u Istočnoj Evropi. Ali ovo ne čini rusku invaziju ništa manje imperijalističkom. Jer njen cilj je - šta? Postavljanje vlastite marionetske vlasti, koja će umesto u interesu Amerike raditi u interesu Rusije.

Kažem u "interesu Amerike", a ne "u interesu Zapada" ili "u interesu EU i NATO" jer je očigledno da su neke članice EU i NATO, poput Francuske i Nemačke, a verovatno i Turske, dale Rusiji određene signale da joj je put u Ukrajini otvoren. Za to će sigurno biti nagrađeni prilikama za investiranje u obnovu i izgradnju zemlje u čijem su rušenju učestvovali, kao i otvaranjem specijalnih ekonomskih zona, kao što se već desilo na Krimu.

Odsustvo vojnog odgovora nam već može reći dovoljno, ali to nije jedini pokazatelj. Francuska, Nemačka, Italija i Kipar su odlagale koliko god su mogle izbacivanje Rusije iz međunarodnog bankarskog sisterma SWIFT, verovatno očekujući, kao i sam Putin, brzu pobedu u Ukrajini i kupujući vreme za jednog od svojih najznačajnijih ekonomskih partnera. Suspenzija gasovoda Severni tok 2 koju je Nemačka uvela teško da ima značaj mimo simboličnog. Gasovod je izgrađen. U njega je uložen ogroman novac. Pitanje je vremena kada će kroz taj gasovod biti pušten ruski gas i Rusi su toga svesni. Ostaje im samo da čekaju da performans Zapadnih Evropljana prođe. Kako je u slučaju gasovoda, tako važi i za druge vidove ekonomskog pritiska. Nemačke investicije u Rusiji su prevelike da bi sankcije potrajale predugo i otišle dalje od privremenog udovoljavanja javnom mnjenju, decenijama oblikovanom dogmama o nedeljivosti Evrope i “Zapadne Civilizacije”. Zemlje EU se tu nalaze u najboljem položaju jer dobijaju svoju funtu mesa od Ukrajine ko god da pobedi. I to što su najavili oberučke prihvatanje ukrajinskih izbeglica u prvom redu znači eksploatisanje novog izvora stručne i školovane, a očajno jeftine radne snage, koja će dodatno oboriti cenu rada u zemljama EU. U ovom sukobu dva razbojnika oko teritorije za pljačku unapred je sigurno samo to da svi oni slažu da radnička klasa ispadne najveći gubitnik. Ni jedan jedini potez Rusije u ovom ratu ne ide u korist niti narodu Ukrajine, niti narodu Rusije, ali zato svi durogočno obećavaju sjajne investicione prilike kako ruskoj, tako i EU oligarhiji.

Kome je milo što Rusija "izlazi na crtu Zapadu" - eto mu, nek uživa u pojednostavljenoj fantaziji dok može, ali neka makar ne glumi da to radi iz bilo kakvih radničkih ili antiimperijalističkih pobuda. Posebno neka ne laska sebi da je radikalni levičar, kao što radi određena nevladina organizacija alanfordovskih roze šovinista u Srbiji. Slabiji imperijalizam je i dalje imperijalizam, a njegovi navijači danas su isti kao onomad navijači kajzera Vilhelma i Franca Jozefa, a potom i navijači Benita Musolinija. Ideje o "proleterskim narodima" i "ustanku proleterskih naroda" protiv globalne "plutokratije" dolaze iz fašističke kuhinje. Termin "proleterski narod" je prvi lansirao Enriko Koradini iz Udruženja italijanskih nacionalista, pre više od 110 godina. Ideja o sukobu "proleterski narod" vs. "plutokrate" je bila ideja koju su zastupali braća Štraser, nemački nacisti. Podrška multipolarnosti i jačanju slabijih imperijalizama nema veze sa socijalizmom - i ne, gospodo socijalpatriote, nacionalsocijalizam nije zaista socijalizam.

Sa druge strane, ima i onih koji zadojeni antiruskom paranojom navijaju za to da NATO i EU sankcijama disciplinuju Rusiju i Putina, te da Zapad "vrati stvari u normalu" i spreči Putina - "manijaka, agresora, ludaka, novog Hitlera" i šta već sve ta gospoda pište i kriče u svojim napadima panike - u ponovnom uspostavljanju ruske hegemonije u Istočnoj Evropi. Prozapadnim pokondirenim tikvama je jako važno da se njihova zemlja nalazi "na evropskom putu", da budu "deo civilizacije" i, najvažnije, da NATO svojom čizmom "uspostavi mir i vladavinu prava". Naravno, zaslepljeni svojom novootkrivenom belinom, naši evropejci i natoljupci komotno će ignorisati genocidni rat koji Saudijska Arabija uz američku podršku vodi u Jemenu. Reč neće reći o islamističkim teroristima koje je NATO naoružavao i finansirao u Libiji i Siriji - u Libiji je zapadna intervencija čak uspela da vrati i crno ropstvo, dok je u Siriji za vreme vlasti islamističkih pobunjenika bilo "samo" vraćeno tradicionalno plemensko ropstvo žena. O masovnim zločinima Erdoganovog režima nad Kurdima - i nad progresivnim elementima vlastitog naroda - takođe neće biti puno reči, van ponekog komentara podrške podjednako nacionalističkoj turskoj opoziciji. Samo probajte da spomenete zločinačku državu Izrael u tom društvu!

Sjaj novootkrivene (ili možda novostečene, novododeljene?) evro-beline je toliko blistav da se od njega čak ni Ukrajina ne vidi sasvim jasno, pa je zato lako gospodi na strani "sveta" (tom rečju nazivaju savez zemalja Zapadne Evrope i Severne Amerike - šta su za njih ravnozemljaši!) promiče činjenica da je sadašnji režim u Ukrajini došao na vlast neonacističkim prevratom, da je od bandi nacističkih uličara stvorio vojne i policijske jedinice i da su te bande granatirale, vešale i žive spaljivale svoje sugrađane samo zato što su politički ili nacionalno nepodobni (ali to su komunjare i Rusi, pa je valjda OK?). "Odbrana" Ukrajine od strane NATO-a i njegovih ukrajinskih trabanata značila bi dalju vladavinu terora nad radničkim, sindikalnim i levičarskim aktivistima, te nad nacionalnim i seksualnim manjinama (setimo se kako je prošla gej parada u "demokratskoj" Ukrajini). Usledili bi milioni otkaza usled raznih restrukturiranja zbog "teškog trenutka za zemlju", privatizacija bi nastavila da divlja, a Ukrajinci bi u još većim talasima bežali u susedne zemlje kao ekonomske izbeglice, da rade teške i nisko plaćene poslove, ili da se prostituišu (jedno nažalost ne isključuje drugo).

Koliko je tačno da radnik nema otadžbinu kristalno se jasno vidi na primeru Ukrajine. Koju god od dvaju proždrljivih aždaja da izaberu, Rusiju ili Ameriku, Ukrajinci će biti sažvakani. Štaviše, režim koji danas mnogi od njih očajnički i hrabro brane sutra može vrlo lako napraviti dogovor sa Rusijom na njihovu štetu. Isto važi i za antifašističke pobunjenike u Donbasu, dokle god svoju sudbinu vežu za ruski imperijalizam. To ne znači da njihova borba za otcepljenje od Kijeva nije opravdana i da nakon godina terora i zločina ne zaslužuju pravo na samoopredeljenje. Zaslužuju i to pravo treba podržati. Ali to samoopredeljenje im neće biti omogućeno pod ruskom čizmom, kao što ni Ukrajini neće NATO sačuvati nezavisnost. U oba slučaja narod samo menja gospodara. Čizma je čizma, bez obzira na broj.

Pošteni internacionalisti će pozivati na defetizam kao uvod u socijalnu pobunu i revoluciju. Na Zapadu i u Ukrajini pod kontrolom kijevskog režima, internacionalisti će pozivati na napuštanje borbenih položaja, odbijanje mobilizacije i postavljanje u prvi plan borbe za socijalne zahteve. U Rusiji internacionalisti imaju dužnost da ustanu protiv rata, a ako su u vojsci da dezertiraju i ubede svoje drugove da čine isto. Civilno stanovništvo treba na ovu Putinovu avanturu da odgovori štrajkom. Ruski vojnici koji su već u Ukrajini treba da se zbliže sa narodom, otkažu poslušnost Moskvi i udruže se sa ukrajinskim radnicima u borbi protiv lokalnih fašistčkih bandi i izgradnji narodnog režima - deleći svoje oružje sa narodom. Rusi i Ukrajinci nisu samo bliski po poreklu i kulturi, već i po tome što ioh više od 30 godina obmanjuju i pljačkaju njihovi i strani oligarsi i što su nakon sloma SSSR-a doživeli da budu sluge u vlastitoj zemlji. Bliski su i po zajedničkom revolucionarnom nasleđu, koje se više puta u istoriji pokazalo kao jedini način da se zajednički izbore za mir i slobodu, uprkos svim silama koje su htele da ih zakrve i podele.

Mi na Balkanu se nalazimo između ova dva tabora. Rat u Ukrajini treba sve da nas podseti koliko je opasno poturati svoja leđa za "saveznike" i uzdati se u nekog od globalnih gangstera da te brani. Savezništvo sa nekim imperijalizmom ne samo što nije garant mira, već je Damoklov mač koji nam stalno visi nad glavama. Ne smemo više nikad biti uvučeni u ratove za tuđ profit i tuđe interese!

Zato:

PROTIV SVIH IMPERIJALISTA!

ZA ČIŠĆENJE BALKANA OD UTICAJA SVIH IMPERIJALISTIČKIH VOJNIH I OBAVEŠTAJNIH STRUKTURA!

ZA NEUTRALNOST U SLUČAJU BILO KOJEG IMPERIJALISTIČKOG RATA!